UROŠ PREDIĆ

UROŠ PREDIĆ

"Moja biografija mogla bi se ispisati u nekoliko vrsta, jer moji su dani tekli tokom života običnih ljudi, u istrajnom radu bez zanimljivih avantura kojim obiluju životopisi umetnika, bez istaknute uloge u našem društvenom životu, pa i bez osetnih uticaja na našu umetnost. Istina, svaki radenik doprinosi svoj pozitivni deo opštem napretku, pa sam i ja dao svoj prilog, u kojem ima i nešto novoga i originalnoga ali ne u tolikoj meri, da bi moja pojava činila vidljivu etapu na putu razvitka naše kulture. Nisam pošao sasvim novim, neslućenim pravcem, otvarao nove vidike, davao ton jednom pokoljenju, stvarao ukus svome dobu i zabeležio svoju ličnu notu u listovima naše kulturne istorije". Ove opore reči napisao je u svojoj autobiografiji 1921.godine tada 64 – godišnji akademik Uroš Predić. Slikar koga su kritičari najpre proglasili ''Nestorom srpskih umetnika'', najboljim našim ikonografom, prvim predstavnikom akademskog, a kasnije, početkom dvadesetih godina ovog veka – u vreme procvata modernizma, cinično govoreći da je ''fotograf'', ''staromodski slikar'' koji ne razume duh i smer ''čiste umetnosti''